{"id":618,"date":"2022-02-01T12:03:00","date_gmt":"2022-02-01T12:03:00","guid":{"rendered":"https:\/\/laznica.org\/?p=618"},"modified":"2023-01-04T22:40:29","modified_gmt":"2023-01-04T22:40:29","slug":"necemo-rudnik-zlata-laznicani-potpisimo-peticiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/laznica.org\/sr\/necemo-rudnik-zlata-laznicani-potpisimo-peticiju\/","title":{"rendered":"Ne\u0107emo rudnik zlata! Lazni\u010dani potpi\u0161imo peticiju !"},"content":{"rendered":"

Najsna\u017eniji otrovi, cijanidi, \u0107e se razlivati slivom reka Mlave i Pek i zatrovati naj\u010distije delove Srbije, ugro\u017eavaju\u0107i vodosnabdevanje Petrovca na Mlavi, Ku\u010deva i drugih naselja u tim slivovima.
Ne\u0107emo rudnik zlata! Ne\u0107emo otvoren kop! Ne\u0107emo lu\u017eenje cijanidima! Ne\u0107emo ve\u010dno jalovi\u0161te!<\/p>\n\n\n\n

Zbog \u010dega je ovo va\u017eno?<\/h3>\n\n\n\n

U op\u0161tinama \u017dagubica i Majdanpek planira se otvaranje rudnika zlata Potaj \u010duka \u2013 Tisnica, koji bi radio sedam godina. Taj kraj je retka oaza zelenila i netaknute prirode u Srbiji. Tamo sa ljudima \u017eive suri orao, medved, ris, vuk, evropski jelen, divokoza, poto\u010dna pastrmka, poto\u010dna paklara koja je danas toliko retka da je stavljena na crvenu listu akutno ugro\u017eenih vrsta, re\u010dni rak i druge ugro\u017eene \u017eivotinjske vrste.
Planira se rudarenje iz povr\u0161inskog kopa. Drobljenje i mlevenje rude bi zasipalo okolinu pra\u0161inom. Lu\u017eenje natrijum-cijanidom (NaCN) bi zagadilo vode. Cijanidi su \u017eestoki otrovi. Nekim cijanidima su masovno ubijani logora\u0161i u gasnim komorama. \u0160tetno rudarenje iznad Homoljske kotline bi ugrozilo slivove reka Mlave i Peka i pogor\u0161alo efekte klimatskih promena, koje nas ve\u0107 poga\u0111aju. U\u010destale su\u0161e i buji\u010dne poplave bi raznele otrove po okolnoj prirodi.
Cijanidno lu\u017eenje je veoma opasno za \u017eivotnu sredinu i za sve \u0161to \u017eivi oko rudnika. Cijanidi prodiru u organizme sa vazduhom, vodom i hranom; ulaze kroz sistem za varenje i o\u010di. Jedna \u010dajna ka\u0161i\u010dica razbla\u017eenog (2%) vodenog rastvora NaCN ubija \u010doveka. Daleko razbla\u017eeniji rastvori NaCN ugro\u017eavaju i ubijaju \u017eivotinje. Mikrogrami cijanida u litru vode (odnos 1 : 1.000.000.000), ubijaju ribe i druge \u017eitelje voda. Miligrami cijanida u litru vode (odnos 1 : 1.000.000), ubijaju ptice i sisare. Otrov ne haje za dr\u017eavne granice. Cijanidna jalovina koja se izlila u Rumuniji 30. januara 2000. godine je kroz Ukrajinu i Ma\u0111arsku rekom Tisom dospela u Srbiju, ubila hiljade tona ribe i u\u010dinila vodu nepitkom i nepovoljnom za sav vodeni svet u velikom delu sliva Tise. O toj havariji izvestio je Program Ujedinjenih nacija za \u017eivotnu sredinu na http:\/\/www.unep.ch\/roe\/baiamare.htm<\/a>.
Evropski parlament je svojom rezolucijom usvojenom ogromnom ve\u0107inom 05.maja 2010.godine o Generalnoj zabrani upotrebe cijanida u rudarskim tehnologijama u Evropskoj uniji pozvao Evropsku komisiju i dr\u017eave \u010dlanice da ugledaju\u0107i se na \u010ce\u0161ku, Ma\u0111arsku i Nema\u010dku, zabrane upotrebu cijanida u rudarstvu.
Cijanidi se dugo zadr\u017eavaju u biljkama, ribama i \u017eivotnoj sredini uop\u0161te, pa trajno zaga\u0111uju lanac ljudske ishrane.
I zatvoren rudnik bi dugo izazivao \u0161tetu. Rude u jugoisto\u010dnoj Srbiji sadr\u017ee mnogo arsena, olova, kadmijuma i drugih toksi\u010dnih elemenata. Oni bi ostali u jalovini \u2013 otpadu posle ekstrakcije zlata. Cijanidi bi lu\u017eili te elemente i nosili ih iz jalovi\u0161ta u povr\u0161inske i podzemne vode, koje su povezane. Zbog takvih naknadnih procesa Borska reka je ve\u0107 vi\u0161e od jednog veka mrtva i osta\u0107e mrtva vekovima, mo\u017eda milenijumima. Dugotrajno lu\u017eenje toksi\u010dnih supstanci iz jalovi\u0161ta bi ugro\u017eavalo slivove reka Mlave i Peka. Iskustva iz sveta pokazuju da su savremene mere za\u0161tite i rekultivacije nemo\u0107ne; po zatvaranju rudnika, jalovi\u0161ta zaga\u0111uju okolinu vekovima.<\/p>\n\n\n\n

\"potpi\u0161imo<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

https:\/\/peticije.kreni-promeni.org\/petitions\/necemo-rudnik-zlata?source=rawlink&utm_source=rawlink&share=aa37b8bd-25c0-495b-ba15-d53c9ceb8e0b<\/a><\/p>\n\n\n\n


U slu\u010daju akcidenta ispu\u0161tanja kiselina iz jalovine u okolne vode, povr\u0161inske i podzemne koncetracija cijanidnih soli se ne bi mogla razbla\u017eiti sigurno bar do uliva Mlave i Peka u Dunav. U ovom slu\u010daju pored teritorije op\u0161tina \u017dagubica i Majdanpek , zaga\u0111enju bi bile izlo\u017eene i ostale op\u0161tine u slivu Mlave i Peka a to su Petrovac, Malo Crni\u0107e, Po\u017earevac, Ku\u010devo, Veliko Gradi\u0161te, Golubac.
Imaju\u0107i u vidu da navedeno podru\u010dje ima vi\u0161e nego ozbiljne potencijale kao i tradiciju u bavljenju poljoprivredom (samo podru\u010dje \u017dagubice ne tako davno je imalo 77000 ovaca, 6.827 goveda, 7.217 svinja), prera\u0111iva\u010dkom industrijom u oblasti poljoprivrede, drvnom industrijom i turizmom gledano dugoro\u010dno ne postoji realno ekonomsko opravdanje za otvaranje rudnika na ovom podru\u010dju i najstra\u0161nije devastiranje prirode uop\u0161te, koje \u0107e imati vekovne posledice na celokupni biodiverzitet a samim tim i na \u010doveka.
Planirani rudnik bi najvi\u0161e ugrozio vi\u0161e naselja u op\u0161tini \u017dagubica koja su u slivu reke Mlave, Jasikovo i Lekovo u op\u0161tini Majdanpek, kao i naselja u slivu reke Pek.
Molimo nadle\u017ene ustanove da postupe po ovom upozorenju stru\u010dnjaka i zahtevu gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n

Dr Nenad M. Kosti\u0107 redovni profesor, Dr Bogdan \u0160olaja redovni profesor, Akademik Dr Vladimir Stevanovi\u0107 redovni profesor, Dr Dragana \u0110or\u0111evi\u0107 nau\u010dni savetnik, Dr Ljiljana Tomovi\u0107 redovni profesor, Dr Uro\u0161 An\u0111elkovi\u0107 vi\u0161i nau\u010dni saradnik, Aleksandar Gruji\u0107 advokat<\/p>\n\n\n\n


Ekolo\u0161ki pokreti i udru\u017eenja gra\u0111ana koja podr\u017eavaju peticiju:<\/strong><\/p>\n\n\n\n


Pokret Jasno i Glasno- Po\u017earevac
Eko udru\u017eenje Prijatelji \u010ca\u010dalice
MLAVA Odbrana reke Mlave
Sa\u010duvajmo Homolje- \u017dagubica
Gaia Pek \u2013 Majdanpek
Borani se pitaju \u2013 Bor
Odbranimo reku Timok- Zaje\u010dar
Odbranimo Zlotsku reku<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Pridruzuju se i <\/p>\n\n\n\n

Cuvari Homolja<\/p>\n\n\n\n

Homolje nature<\/p>\n\n\n\n

Centar za ruralni razvoj<\/p>\n\n\n\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najsna\u017eniji otrovi, cijanidi, \u0107e se razlivati slivom reka Mlave i Pek i zatrovati naj\u010distije delove Srbije, ugro\u017eavaju\u0107i vodosnabdevanje Petrovca na Mlavi, Ku\u010deva i drugih naselja u tim slivovima.
\nNe\u0107emo rudnik zlata! Ne\u0107emo otvoren kop! Ne\u0107emo lu\u017eenje cijanidima! Ne\u0107emo ve\u010dno jalovi\u0161te!<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":619,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"tdm_status":"","tdm_grid_status":"","footnotes":""},"categories":[47,140],"tags":[],"class_list":["post-618","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-buducnost","category-ekocid-genocid"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/laznica.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/618","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/laznica.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/laznica.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/laznica.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/laznica.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=618"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/laznica.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/618\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":882,"href":"https:\/\/laznica.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/618\/revisions\/882"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/laznica.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/619"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/laznica.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=618"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/laznica.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=618"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/laznica.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=618"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}