Istraživanje i upozorenje o neposrednoj kontaminaciji rečnih sistema Mlave i Tisnice cijanidom, teškim metalima i rudarskim otpadom
Uzbuna je već zazvonila
U planinskom srcu istočne Srbije, gde se Karpatski juzni pocetci prostiru jednom od poslednjih istinskih divljina Evrope, voda već počinje da beli i muti se.
Ekološki monitori i lokalni stanovnici u blizini izvora Mlave najjačeg karstskog izvora u celoj istočnoj Srbiji dokumentovali su nešto neviđeno: mlečnu, belu mutnoću u vodama koje su milenijumima bile kristalno čiste.30.07.2026.I ovo vreme nije slučajno. Promena boje se pojavila ubrzo nakon što je počelo istražno bušenje u Rakiti (Crni Vrh) na brdima Homolja, gde kanadski rudarski gigant Dundee Precious Metals namerava da otvori masivan kompleks za vađenje zlata.
“Uočili smo belu mutnoću karakterističnu za rudarske otpadne vode”, objašnjava geolog i zaštitnik životne sredine Stevan Stevanović. “Takva mutnoća nikada ranije nije bila primećena na izvoru Mlave.”
A ovo je samo početak. Ako rudarstvo punog obima bude sprovedeno, onome čemu danas svedočimo sećaće se kao samo prvom simptomu ekološkog kolapsa koji bi mogao trajno otrovati pijaću vodu za ceo region. Vest da undee Precious Metals seli opremu iz Bugarske gde su zlato ispirali cijanidom nije nimalo obradovala lokalno stanovnistvo koje se oseca nemocnim i nezasticenim.
Hidrološka vremenska bomba: Mlava i Tisnica
Da bi se razumeo obim pretnje, neophodno je razumeti jedinstvenu geologiju Homolja. Ovo je kraška oblast porozno krečnjačko tlo gde površinska voda ne teče jednostavno nizbrdo. Ona nestaje.
Velika Tisnica nije obična reka. To je ponorska reka tok koji nestaje u jame u karstnom temeljcu, noseći sve sa svoje površine direktno u podzemnu mrežu kanala, pećina i vodonosa.Oni izgledaju kao kameno sace, potpuno su podzemno ispovezani. Isti ti kanali hrane izvor Mlave, koji izvire kao jedan od najvažnijih izvora slatke vode u Srbiji.
Veza je direktna, brza i bezmilosna. Kako Stevanović upozorava: “Svako zagađenje u Rakiti stiglo bi do Mlave za ne više od tri dana.“
Pod zemljom nema filtera. Nema postrojenja za preradu u karstnom stenju. Šta god uđe u ponor Tisnice, izlazi iz izvora Mlave koncentrovano, nepromenjeno i smrtonosno.
Korporativni igrači: Slivanje interesa za eksploataciju
Brda Homolja postala su fokusna tačka za više rudarskih interesa čije operacije, uzete zajedno, daju sliku transformacije Srbije u ono što kritičari nazivaju “rudarskom kolonijom”.
Dundee Precious Metals (Kanada)
U decembru 2021. godine, kompanija Dandi je najavila planove za zlatni rudnik Potaj Čuka – Tisnica u blizini sela Laznica, na teritoriji opština Žagubica i Majdanpek. Projekat predviđa:
- 67,5 miliona tona iskopanog materijala (48,3 miliona tona nadsloja, 19,3 miliona tona rude)
- 7-megatonsko odlagalište taloža na brdu Bigar
- Područje eksploatacije koje se prostire na 292 kvadratna kilometra
- Izvođenje zlata putem cijanidne ležajne lužnjače prskanje drobljene rude natrijum cijanidom radi rastvoravanja mikroskopskih tragova zlata
- Zijin Mining (Kina)
Već ukorenjena u Srbiji kroz svoje bakarne operacije u Boru i Majdanpeku, kompanija Zijin ima dokumentovanu istoriju prekoračenja ekoloških standarda u zemlji. Reke Pek i Timok su već zagađene postojećim rudarskim operacijama. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine Srbije pokazali su da su nivoi bakra u rečnim sedimentima 17 puta viši od propisanih granica, uz povišene nivoe arsena, olova i cinka.
- Rio Tinto (Velika Britanija/Australija)
Iako se u javnosti povezuje sa kontroverznim projektom litijuma Jadar na zapadu Srbije, Rio Tinto se nikada zapravo nije povukao iz zemlje. Kompanija je nastavila da kupuje zemljište i ulaže u istraživanje mineralnih resursa čak i nakon što je prostorni plan Jadar navodno otkazan. Njeno prisustvo u rudarskom sektoru Srbije uz Dandi i Zijin stvara pejzaž u kojem se više eksploatacionih pritisaka međusobno pojačavaju. IV. Kako “katastrofa” zapravo izgleda
Reč “katastrofa” ovde nije preuveličana. To je geološka izvesnost koja samo čeka povod.
Pretnja od cijanida
Natrijum cijanid nije upravljiv rizik u karstskom terenu. On je smrtonosan za vodeni svet pri koncentracijama ispod jednog dela na milion. U operacijama ispiranja na gomili, hemikalija se nanosi na ogromne otvorene površine neizbežno ranjive na oticanje kišnice, kvar opreme ili proboj brane.Iole manji zemljotres bi znacio katastrofu za ceo kraj.
Srbija ne mora da zamišlja posledice. U Baja Mare, Rumunija (2000), proboj brane taložnog jezera pustio je 3,5 miliona kubnih metara otpada zagađenog cijanidom u reku Tisu, uništivši ekosistem rečnog slivnog područja u dužini od 400 kilometara. To se dogodilo u regionu sa konvencionalnom površinskom hidrologijom. Karstna geologija Homolja učinila bi zadržavanje i sanaciju praktično nemogućim zagađivači bi ušli u podzemni sistem u roku od nekoliko sati, bez ikakvog mogućeg načina za njihovo izdvajanje.
Neizbežnost brane za taloge
Srbija već nosi ožiljke propusta u postrojenjima za rudarski otpad. Srušila se brana rudarskog otpada Stolice u blizini Kostajnika, ispuštajući opasne supstance u sliv reke Jadar, zagađujući reku Savu na preko 100 kilometara nizvodno i otrujući 360 hektara zemljišta arsenom, olovom, bakarom i cinkom. Početak sanacije tražio je više od dve godine, a meštani su gledali kako otpad nastavlja da se sliva u reke sa svakim padanjem kiše.
Neizbežnost proboja brane od taloga
Srbija već nosi ožiljke propusta u poslovanju sa rudarskim otpadom. Prolom brane od taloga Stolice u blizini Kostajnika ispustio je opasne supstance u sliv reke Jadar, zagađivajući reku Savu na preko 100 kilometara nizvodno i otruvši 360 hektara zemljišta arsenom, olovom, bakarom i cinkom. Za početak sanacije bilo je potrebno više od dve godine, a meštani su gledali kako talozi nastavljaju da se slivaju u reke sa svakim kišnim padanjem.
Predložena deponija taloga od 7 megatona na brdu Bigar kompanije Dandi nalazila bi se direktno iznad hidrološkog sistema koji hrani izvor Mlave. U seizmički aktivnom pejzažu kojim dominira karst, pitanje nije da li bi do neuspeha moglo doći, već kada.
Prašina i teški metali
Još pre nego što cijanid uđe u igru, rudarstvo na otvorenom generiše masivne emisije prašine koje sadrže silicijum, teške metale i čestice rude. Drobljenje i mlevenje 67,5 miliona tona stene prekrilo bi region koji je već dom najvećeg neprekinutog šumskog područja u Srbiji toksičnim česticama.
Šta se uništava
Homolje nije prazno zemljište koje čeka na industrijski “razvoj”. To je žezlo biodiverziteta evropskog značaja, dom za preko 140 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta, uključujući 57 navedenih u Bernskoj konvenciji. Među njima:
- kritično ugroženi evroazijski ris
- zlatni orao
- bezbroj endemskih vrsta biljaka i beskičmenjaka koje zavise od netaknutih vodnih sistema
Region je takođe i najveći rezervoar pijaće vode u Srbiji i temelj lokalnih ekonomija zasnovanih na poljoprivredi, šumarstvu, pčelarstvu, ribolovu i, sve više, eko-turizmu.
Kako upozorava lokalna arhitekta i aktivistkinja Sonja Pavlović: “Zahtevam da uopšte ne dozvolimo da počnu istraživački radovi. Jer kada dođu, za pet ili deset godina imaćemo isti problem kao što ga sada imamo sa Jadrarom. A njihovo odlazak bi bio veoma skup.”
Politički kontekst: Obećanja naspram stvarnosti
- godine, srpska potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović javno je izjavila da upotreba cijanida u preradi rude neće biti dozvoljena u Srbiji. Ipak, studije izvodljivosti kompanije Dandi su nastavljene, a istražno bušenje traje i danas. Lokacija Rakita gde se sada pojavljuje mutnoća u izvoru Mlave ukazuje na to da “istraživanje” već menja hidrologiju.
Prostorni plan opštine Žagubica eksplicitno daje prioritet zaštiti životne sredine, turizmu, poljoprivredi, šumarstvu, lovu i ribolovu. Rudarstvo zlata cijanidom je nespojivo sa svakom od ovih navedenih ciljeva.
Poziv da svedočimo i da delujemo
Ovaj članak je upozorenje, a ne predviđanje neizbežnosti. Katastrofa je na pomolu jer se uslovi za nju sada stvaraju: dozvole za bušenje, studije izvodljivosti, politički dogovori, postepena normalizacija rizika.
Ali ona još uvek nije neizbežna.
Građani Homolja, uz podršku branilaca životne sredine iz cele Srbije, već su prikupili preko 12.000 potpisa protiv projekta Dandi. Slučaj je upućen na razmatranje 6. međunarodnom tribunalu za prava prirode, koji priznaje da se ne radi samo o regulatornom sporu, već o temeljnim pravima ekosistema da postoji i da se razvija.
Pitanje pred Srbijom i Evropom jeste da li kratkoročno izdvajanje mikroskopskih količina zlata (izmerenih u gramima po toni rude) opravdava trajno otrovanje karstskog hidrološkog sistema koji je hiljadama godina održavao život.
Kada izvor Mlave pobeli od rudarskog otpada, neće postojati tehnologija da se poništi ono što je geologija već raširila kroz podzemne kanale. Kada cijanid uđe u ponor Velike Tisnice, stići će do izvora Mlave za tri dana i ostati u ekosistemu generacijama.
Voda već govori. Pitanje je da li neko na vlasti sluša.
Autor je zabrinuti posmatrač koji piše iz solidarnosti sa ekolozima, geolozima i lokalnim zajednicama iz Homolja, čija upozorenja ovaj članak pokusava da pojača.
Izvori: Balkan Green Energy News, Radar (Nova.rs), Rights of Nature Tribunal, Transnational Institute, Serbian Monitor, Earthworks, Just Finance International, stručni časopis “MDPI Water” kao i zvanična korporativna izdanja.
Vrelo Mlave pre i posle, realna slika katastrofe na pomolu:
