„Izvoli plati pa kopaj” — In Memoriam Slađan Mladenović
Pay First, Then Dig — the man who asked the questions Erst zahlen, dann graben — der Mann, der die Fragen stellte
In Memoriam
Slađan Mladenović
17/06/1974 – 11/06/2025
Napustio nas je Slađan Mladenović — Lazničanin, domaćin, čovek koji je umeo da „malo talasa” onda kada je ćutanje bilo najskuplje. U maju 2022. godine, dok su drugi sa ekskurzije u Bugarsku donosili lepe utiske o „eko rudniku”, Slađan je doneo pitanja. Nije vikao, nije vređao — pitao je. A njegova pitanja i danas stoje kao stražari iznad Homolja: ko garantuje, ko plaća, i šta ostaje nama i našoj deci kada mašine odu? Njegova kuća stoji u ugroženom području. Njegova reč stoji uz nju. Ovaj tekst objavljujemo da ta reč ne utihne.
Njegove reči
Iz dva teksta objavljena 17. maja 2022. na laznica.org ·
1. Prvo pitanje ·
„Ali mi nije jasno kako može da postoji jedan takav rudnik bez flotacije? Ili imamo neku vanzemaljsku tehnologiju?”
“
2. Zakoni na papiru ·
„Pa Srbija ima svoje solidno dobre zakone i pravila za rudarenje, a koliko se sprovode imamo primer u Boru i Majdanpeku. […] Pa koje, kakve i ko daje garancije da će se poštovati ti zakoni koje imamo?”
3. Zlatni depozit
„Da smo jasni, ja sam apsolutno protiv rudnika, a u dobre namere kanadske kompanije Dandi može me samo uveriti ako stave depozit u zlatu u vrednosti na koju je procenjeno celo Homolje i sve ono što je usput ugroženo. Ali da se taj depozit stavi lično eventualno ugroženom stanovništvu u ruke, ne političarima i vlastima, jer će nestati… Pa onda neka kopaju, a svako drvo, grančica, travka i sve što bude uništeno da se naplati.”
4. Duševna bol ·
„Nije samo vrednost zemljišta i svega što ima na tom zemljištu — ima i duševne boli. Izvoli plati pa kopaj!”
5. Posle deset godina ·
„…a ostali da nemaju ni para, ni posla nakon 10 godina, ni vode za piti, ni bašte za saditi, ni voća za obrati… Ne razumem da podržavate u dogledno vreme vaše uništenje, a sve zbog profita prvenstveno kanadske kompanije i nekoliko desetina ljudi koji bi bogato hteli da prodaju nasleđenu zemlju. A čemu se vi ostali nadate?”
6. Odrasli ljudi ili đaci prvačići?
„Da li su tamo otišli odrasli ljudi koji su trebali da prenesu realnu sliku sa terena, ili su se ponašali kao đaci prvačići koje vodaju gde su oni hteli i pokazali im šta su oni hteli, malo se slikali na obroncima predivnog rudnika i nazad kući prepuni pozitivnih utisaka, a ako neko iskoči iz reda — učitelj ili učiteljica podvikne?”
7. Sa kim vi hoćete ·
„Da li je ijedan od vas tražio da razgovara sa meštanima koji žive u blizini rudnika i sa radnicima koji rade u samom rudniku? Ali ne da oni dovedu neke podobne ljude, nego da vama pokažu gde se nalaze ti ljudi, a vi da nasumično odaberete sa kim hoćete da razgovarate. Da li se tako nešto slučajno desilo? Nije? A zašto?”
8. Test trpeze
„Iskreno, pošto ste uvereni u toliku čistoću tog rudnika — da li biste se vi i vaša porodica hranili namirnicama, voćem, povrćem, mesom… koje je odgajano u samoj blizini tog rudnika–kopa?”
9. Majstori u kući
„Ovo su pitanja koja bi svako postavio, ne samo protivnici rudnika — jer kad vam dođu u kuću majstori, da li pitate šta, kako i koliko će uništiti dok to odrade? Ili ih jednostavno pustite da rade kako oni hoće, pa makar i celu kuću razbili i rasturili zauvek?”
10. Njegova kuća, njegova briga
„Samo sam im postavio pitanja koja me i te kako interesuju, pošto se i moja kuća nalazi u direktno ugroženom području. Bez obzira što trenutno nisam u Srbiji, tiče me se i te kako šta će se tamo dešavati, bez obzira na bilo čije mišljenje u vezi toga.”
11. Život, smrt, opstanak
„…jer se ovde ipak radi o životu, smrti i opstanku nas na tom području u Homolju. […] E pa neće moći — za ovo trebaju daleko čvršći dokazi od tvrdnje par nekompetentnih ljudi iz oblasti rudarstva. Ovako ne može da prođe nikako!”
12. Njegov pozdrav · His Farewell Line · Sein Gruß
„Nek nam je srećno — ipak rudnik ne damo!”
“Good fortune to us all — but the mine we will not allow!”
„Viel Glück uns allen — aber das Bergwerk, das geben wir nicht her!”
Šta nam ostavlja ·
Slađan nam je ostavio više od stava — ostavio nam je metod. Teret dokazivanja uvek nosi onaj ko hoće da menja tvoj svet, nikada onaj ko ga brani. Poverenje se moćnima ne poklanja — ono se polaže kao depozit, u zlatu, u ruke naroda. Zemlja je nasleđe i identitet, a njen gubitak je bol koju novac ne dotiče. Misli se decenijama unapred, do dana kada mašine odu. Daljina ne raskida pripadnost — čovek u Beču brine za izvor u Homolju kao da je pred njegovim pragom. I neko mora da „talasa”, da postavlja neprijatna pitanja za trpezom, jer ulog nije retorika: ulog je život, smrt i opstanak. Neka njegova pitanja ostanu naša. Vječnaja pamjat.
Slađan Mladenović — Lazničanin. Njegova reč ostaje. · His word remains. · Sein Wort bleibt.
